Професорка Драгица Пуљезевић, пријатељ и сарадник Библиотеке Осечини већ годинама уназад предано ради на бележењу архаизма и дијалектизма, израдили  су мали осечански сеоски речник, прикупили топониме, забележили стара српска имена. За свој рад су добили бројне награде.
 
У оквиру овог програма нашој публици, проф. Драгица је представила рад на бележењу речи које сведоче о животу и обичајима нашег краја: шта се радило о великим верским празницима, веровањима, шта се ваља, а шта се не ваља, шта трудница сме, а шта не сме, обичаји и веровања везаним за свадбу и рођење детета, како се некад радило и и дружило, веровања о фантастичним бићима: вилама, вештицама, вампирима...
 
Као мото  за рад одабрали су  речи академика Предрага Пипера:
 
„Нажалост, народни говори нестају пре свега зато што све више људи одлази неповратно са села, села убрзано нестају, а градови расту. Сваки, па и најмањи језик, па и најмањи говор, представља непоновљиву слику света оваплоћену у језику, а богатију и лепшу од свих појединачних човекових творевина. Језик је и живи музеј културне прошлости једног народа, а говор је најпотпунији музеј културне прошлости неког краја. Већ је и то довољан разлог да се локални говори не препусте забораву, мада ће ипак много говори заувек нестати, готово без трага о себи.“
Go to top