Aleksandar M. Đurić
MALENI ŠARENI
(ARTIST, Beograd 2001.)
Teško je prepričati ili ukazati na knjige koje imaju svoj konačni oblik u zavisnostiu od uzrasta, raspoloženja i umeća onoga u cijim je rukama. Upravo je takva knjiga Aleksandra M. Đurića, i slikara i pisca koji je postao umetnik i zato što je želeo da, kada poraste, ostane dete. U tom maniru napravljena je knjiga MALENI ŠARENI koja funkcionalnim belinama i prostorima za bojenje emocija, ali i listova knjige, poziva na stvaralačku interaktiovnost.

Izrastanje motiva LEPTIRIĆU ŠARENIĆU u svet odabira boja i novog života najkraća je ocena kratke fabule dugog i raznobojnog toka. Novo, moderno, ali ujedno klasično i poznato. Dve suprotstvaljene ocene koje se ovom knjigom prožimaju.
Milomir Kragović
PRIČAONICA
(Verzalpress, Beograd 2001.)
Knjige za decu, pogotovo one poznatih pisaca, sve ređe imaju takvu privilegiju da ilustracije dobiju ravnopravno mesto u približavanju sveta imaginacije i sveta oko nas. "Pričaonica", najnovija knjiga poznatog i dobrog pisca imala je bas tu čast da piscu uz rame stane Milomir Miki Tomić, trenutno u nas najbolji ilustrator popularisticke grafike. Ovaj uigrani tandem napravio je za naše porilike nesvakidašnje lepu i bogatu knjigu u kojoj je sve na svome mestu i to još u boji. Vreme iza nas kao da namerno skrivalo ovakve knjige od onih najmlađih, kojima su i najpotrebnije. Samo u raznolikosti vizija, motiva i zaključaka dečji svet liči na one kojima je namenjen. deca imaju tu magičnu moć da svoj svet boje bojama koje žele, a ne koje treba. Ilustruju slikama koje dožive, a ne koje vide. Pričaju priče koje osete, a ne one koje dožive. Možda nekome ova zbirka šarenih priča o ovome ili onome liči na idealno "Laku noc deco" i to je velika greška. Ove priče u "Pričaonici" bude, a ne uspavljuju maštu.
Dimitar Inkiov
JA I MOJA SESTRA KLARA
(ARTIST, Beograd 2000.)
Kada diplomirani režiser postane pisac za decu, onda je to siguran znak da čitanje njegovih knjiga naslućuje dinamičan događaj.

"Ne smes da nas pomešaš i da misliš da je Klara ja, a da sam ja Klara. Klara je Klara, a ja sam ja". Ova zapetljana logika se kao crveni konac provlači kroz sve priče koje mali brat priča o sebi maloj sestri.

Takav način razmišljanja svojstven je deci. Zato se deci i sviđaju poduhvati Klare i njenog brata. Ali ne samo deci - i odrasli se lepo zabavljaju uz humor jedanest kratkih, nezavisnih priča u ovoj knjizi. Priče se preporučuju za samostalno čitanje deci od 7 do 10 godina, a za čitanje deci ne postoji starosna granica.
Mirjana Bulatović
POPRAVNI DOM ZA RODITELJE
(Rad, Beograd 2001.)
Kada i sapunske TV serije uđu u poeziju za decu, onda su one postale i sastavni deo dečijeg života. Jedinstvena je to prilika da se pevajući o njima opevaju roditelji i svi oni koji uz televizijske novele zaboravljaju na svoje roditeljske obaveze. Mirjana Bulatović, izborom savremenih tema za svoju poeziju namenjenu najmlađima, roditelje stavlja sa one strane zakona poštovanja dečjih potreba za društvom i pažnjom starijih. To je ujedno i kostur ove zbirke koja peva o onima koji vape za ljubavlju, roditeljskom, drugarskom, čak i onom pravom – iskrenom, dečijom.
Arsen Diklić
PLAVI KIT
(Kreativni centar, Beograd 2000.)
Plavi kit i mornar svađalica junaci su ove velike avanture u poznatoj Diklićevoj dečjoj poemi. Današnja deca će teško ovu knjigu moći da uporede sa prvim izdanjem koje su imali njihovi roditelji. Ilustracije Boba Živkovića obogatile se ovaj tekst kojim nam pisac poručuje da su putevi mašte nepredvidivi i neograničeni. U kojoj meri "Dobre knjige za dobru decu" mogu da razbude maštu pokazuje sasvim novi doživljaj poeme - jednog kod nas gotovo zaboravljenog pesnickog žanra. Ova knjiga raduje i zbog činjenice da još nije izgubljena nada u klasične vrednosti savremene srpske književnosti za decu.
Raša Popov
ŠEŠIR BEZ DNA
(MONADA, Beograd 2001.)
Ove tzv. raznolije, naučne čarolije i alhemijske poruke odrastanja koje je sabrao i oplemenio Raša Popov su dugo čekano štivo svakog detinjstva. Dugo čekano jer je sve to bilo stalno negde ispred, negde pored ili što je još gore tu pored nas, a da nam niko na to nije ukazivao. Kada knjiga zameni scensko kazivanje koje je daleko od onog uobičajenog ex-katedra onda "mala škola nauke" pred kamnerama postaje "sveynanje" u knjizi.

Klarkovo "naučno popularno" umeće suprotstavljeno milozvučju i argumentaciji Raše Popova odjednom gubi bitku i svi kao da prepoznaju kapitalne istine sveta u rečima i šarenim slikama ove knjige.

Dakle, "Šešir bez dna" je naučno popularni bukvar tajni prirode i života koji je u stvari "knjiga nastala iz knjiga" obojena lepotom reči i radosti življenja Raše Popova.
Dragoslav Misić
KOKA-KOLA DOBA
(RAD, Beograd 2000.)
Neko bi kazao da je doslo vreme da se umesto majci ili domovini pišu ode "šećernoj vodici". Drugi bi primetili da je "šećerna vodica" postala najveća vrednost jednog vremena, a treći, poput Dragoslava Mišića će se zadovoljiti time da opevaju omiljeno piće sadašnje i nekadašnje dece.

Svet obojen karamel bojom sa mehurićima ima u stihovima Dragoslava Mišića i tradicionalnih i mitskih obelažja, misaonih i pesničkih klišea, na kojima se vrše intervencije raznih vrsta. Ono na čemu se ne interveniše je koka-kola. Tako i Kraljević Marko i Šarac piju ovo piće na galone, čak vreme od kolevke pa do groba ima odrednicu koka-kola doba.

Gde god je u ovim relacijama pesnik kratkog stiha išao na parodiranje, uspeo je.
Olivera Jelkić
SLUČAJ BABAROGA
(Narodna knjiga, 2001.)
Savremena srpska književnost za decu sve više je i područje raznih eksperimenata. Među one koji uvode novine spada i Olivera Jelkić, autor nekoliko zapaženih knjiga. Roman "Slucaj Babaroga" je rezultat nastojanja da se priča o obračunu sa jednim od velikih neprijatelja dečjeg sveta isprica u obliku detektivske price. Uzimajući i u ovom romanu junaka Velikog Mikija i prikazujući njegovo oslobađanje tačnije udaljavanje od tipičnih tabua, među koje spada i Babaroga, Olivera Jelkić je nastojala da spoji nekoliko važnih elemenata. Ona je na jednoj strani spojila realističku i fantastičnu priču, jednako kao što je na drugoj strani spojila bajku, jedan od osnovnih oblika tzv. popularne književnosti - detektivski roman i internet.
Đorđe Radišić
ČAROLIJA ZRENJA
(Smederevska pesnička jesen, Smederevo 2000.)
Viđenje sveta detinjstva očima i srcem odraslog, iskusnog čoveka Đorđe Radišić daje svoj pesnički prilog veku čiji je svedok. Oslanjajući se na pesničku tradiciju u stvaralastvu za mlade i podsećajući na vizije Zmaj Jove Jovanovića, Radišić aktuelizuje zaboravljene motive. Interesantno i za novu decu i za one koji su nekad bili deca, a toga se još sećaju. Radišić svojim pesmama u ovom izboru traži radost u sećanju, osmeh u snu i dosetku u zbilji. Čarolija zrenja je postignuta tek ako se u tom rasponu traženja lepih osećanja i čitalac prepozna.
Gordana Maletic
VITEZOVI MAČJEG SRCA
(Knjigoteka, Beograd, 2000.)
Ovaj roman, namenjen deci u dinamičnoj radnji sveta mačaka u mnogome prevazilazi omeđavanje odrednice za decu. Ovu knjigu će voleti svi koji vole toplinu u komunikaciji koja transponovana u zakone sveta životinja basnoliko odražava našu stvarnost. Ako se naši mališani toliko raduju crtanim vratolomijama i doživljajima belosvetski mačaka i mačora od Toma i Džerija do Cica mace i Top Ket - bojsa iz Njujorka i ko zna kojih bestragija treba im ponuditi srećan kraj koji se nazire kraj platana i Inđije u daljini. Oni koji znaju kako se završava Hemingvejeva knjiga "Starac i more" prepoznaće u ovome simboličnu paralelu, a oni koji ne znaju uz pomoć knjige VITEZOVI MAČIJEG SRCA postaće bogatiji za jednu nesvakidašnju plemenitu i toplu avanturu.

Prvih 10

Proslih 10


design by: INternetClub